Posebni sadržaji

Način dijagnostikovanja obolenja i izbora lekova pomoću rašljarenja ili pogađanja.

Medicinsko rašljarenje, nazvano radiestezija po Francuskoj reči kojom se ono označava, pojavilo se, na smeni vekova, u Francuskoj. Dva Francuska sveštenika, opati Buli (Bouley) i Merme (Mermet) i drugi stručnjaci rašljari, Tiren, Lesur i Bovi, na primer, počeli su da uvažavaju mogućnosti rašljarenja u medicinske svrhe.

Opat Merme, postao je veliki stručnjak za korišćenje klatna u rašljarenju i njegova knjiga “Načela i praksa radiestezije” u kojoj su zabeleženi rezultati njegovog rada tokom više od 40 godina, postala je klasično delo svoga doba.

Najvažnija strana njegovog rada bila je ta što je počeo da primenjuje kvantitativne tehnike, koje su prilično nasumičnu umetnost uzdigle tako da je počela da liči na granu nauke.

Hirurg Džordž Lorens u Engleskoj je nezadovoljan ponudom ortodoksne medicine u lečenju teških i neizlečivih bolesnika, odgovor našao u radiesteziji i prionuo je na posao da poveže homeopatske lekove sa postavljanjem dijagnoze.

Pomoću radiestezije, mnogi lekari decenijama kasnije se koriste načelima koja je Lorens postavio za lečenje hroničnih i prividno neizlečivih bolesti.

Današnja definicija radiestezije se umnogome proširila tako da se sada koristi i bez rada na terenu već u zatvorenom prostoru iznad geografske karte ili radiestezijske karte sa iznenađujuće preciznim rezultatima koji se ne mogu naučno objasniti.