Posebni sadržaji

Hipnoza je veština kojom hipnotizer potčinjava drugu osobu i kroz stanje nalik na trans čini je podložnim sugestiji. Nasuprot rasprostranjenom mišljenju, gotovo su svi ljudi podložni hipnozi. U stvari, što je osoba inteligentnija, bolje prihvata hipnozu. Smatralo se da je najlakše hipnotisati slaboumne osobe i one podložne uticaju drugih, no ovo je danas opovrgnuto. Uzevši sve u obzir, lakše je hipnotisati osobu koja je voljna, premda se uz velike poteškoće mogu hipnotisati i skeptični i nepredusretljivi ljudi.

Istorijski gledano, hipnoza potiče od starih Grka koji su je koristili kao oblik terapije za stanja strepnje i histerije. U stvari, ova ista stanja se i danas leče hipnozom. Drevni druidi su je nazivali “čarobnim snom” i koristili su je u lečenju bradavica i pri bacanju čini.

Vek unazad se pojavljuje Džejms Brejd, hirurg iz Mančestera koji je i skovao izraz “hipnoza” iz grčke reči hipnos - što znači SAN i koji se njome koristio u medicini čak i pri teškim hirurškim zahvatima, ortodoksni medicinski krugovi  hipnozu nisu prihvatali kao korisno sredstvo u lečenju pacijenata.

No, posle ovog iznenadnog i kratkotrajnog porasta interesovanja, glavna struja u medicini, koja je odveć dobro pamtila Mesmerizam i sve što je on obuhvatao, malo je učinila na unapređivanju ove veštine.

Britansko medicinsko udruženje je početkom ovog veka ispitalo celu stvar s namerom da vidi ima li u savremenoj medicini mesta za hipnozu, ali rezultati nisu bili povoljni i doveli su do status quo situacije u odnosu medicina – hipnoza koja će trajati dugo.