Akupunktura je terapija koja se zasniva na načelu da između unutrašnjih telesnih organa i površine tela postoji nervna veza. Kada neki organ boli, na površini kože ili neposredno ispod nje javljaju se takozvane akupunkturne tačke, koje su mekane. Ponekad i sam bolesnik oseća meko mesto ili mesta, a nekad postaje svestan njihovog postojanja tek kada ih akupunkturolog pritisne. Akupunkturolozi smatraju da ove meke tačke nestaju posle lečenja, bez obzira na to kako je pacijent lečen (konvencionalan način, homeopatski ili akupunkturom, na primer). Sama akupunktura uključuje stimulisanje tih takozvanih akupunkturnih tačaka, obično tankim iglama, čime se menja aktivnost tačke i tako utiče na druge delove tela.

Kinezi opisuju oko 1000 akupunkturnih tačaka, od kojih neke priznaje i ortodoksna medicina, ali ih ne naziva istim imenom.

Akupunktura ima uspeha u nejasnom svetu simptoma bez jasnog obolenja.

Otrežnjujuća činjenica jeste da zapadna medicina može da leči veoma mali broj obolenja, uglavnom zato što ona toliko uznapreduju do trenutka kada ih prepoznamo da jedino što tada možemo učiniti ne bismo li zaustavili njihovo dalje napredovanje jeste pribegavanje lekovima ili operativnom zahvatu.

Akupunktura se može koristiti da bi se bolest otkrila pre ovog stadijuma, kada postoje bolji izgledi za izlečenje. U Kini postoji običaj da se lekaru plaća samo ako je pacijentu dobro. Nagađam da bi došlo do značajne promene u načinu zdravstvene zaštite kada bismo i mi, ovde i sada, uveli ista pravila.